РАДОМИР ЂОРОВИЋ '' АЛБАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ШЕКУЛАРУ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ ''

    АЛБАНСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ШЕКУЛАРУ

                        У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

 

Пише Радомир Ђоровић

 

Током 1943 и 1944.године косовски Албанци, као припадници фашистичких јединица (21.СС дивизија Скендербег и 7.СС добровољачка брдска дивизија ,,Принц Еуген“) починили су масовне ратне злочине у селима десне обале Лима(од Велике до Петњика), убивши око 800 ненаоружаних мјештана, цивила (мушкараца, жена и дјеце). Они су 23.октобра 1943. и 18.јуна1944.године убили преко 50 мјештана Шекулара. Успут су опљачкали и попалили већину кућа. Више лица се воде као нестали и ако је јасно да су их шиптари убили, или запалили. Послијератна власт и тадашњи судови нијесу довољно учинили да се расвијетле сва убиства и да се убице приведу правди и осуде за почињене злочине. И убиства која су расвијетљена држава је ратним злочинцима опраштала(супротно ратификованим Женевским конвенцијама).

23.октобар је најтужнији дан Шекулараца. На тај дан 1943. године фашисти су убили 27 становника Шекулара. Јесмо ли се некад окупили на тај дан(или на18.јун) да им одамо помен? Није ми познато. Била је то прилика на 70-годишњицу, невино страдале нам родбине. Да се молимо Богу да се то више никад не понови и никоме. Да се сви злочинци осуде. Да престану крвави ратови, убијања и прогони.

Овдје доносимо двије пјесме поменутог аутора:

 

 ПАЉЕВИНА

Мокра планино мрамора,

Гробницо твојих чобана,

Ево ти опет туђина

Дадоше све огњевима.

 

Са твојих брда и косина

Стушти се лавина несреће,

На Шекуларским селима

У јесен четрдесет треће.

 

У дану смрти и паљевина

Јутро није ни свитало.

Са губилишта сукљају облаци дима,

У небо, што заборави да је плаво.

 

Крв и дим очи мути

Од Рмуша до Брда Лучина,

У збјегу и гдје су били пути

За спас преко далеког Лима.

 

У самртном ропцу, што грца,

Крваве руке џелата дају звуке језиве!

По пољима Струганица писка, кукањ, јауци...

Туга ме од вас раздире.

 

Села у жалост и црне мараме.

На живим ранама пријену ,,изгуб''!

Сирочад наставише на простор паљевине

Тежачки живот, груб.

 

 

БЛИЗНАКИЊЕ

 

Није им дало вријеме,

Рат и паљевина,

Да расту као друга дјеца

Са својим очевима.

 

Оне су прескочиле дјетињство

И за дјечје игре нијесу знале.

За подвиге су прерано стасале -

Близнакиње, са још три сестре мале.

 

Кад је дан од ноћи позајмио сате,

Са облацима дима запаљених села

Од џелата што су лажне бесе дале,

У збјег су се нашле близнакиње мале.

 

Са тринаест година су гледале

Покошеног оца, крваве ливаде поље,

Стрица и браће страдања!

У писку се оне дадоше, Тиквешом одзвања.

 

Људске звијери, палише,

Буљуци пљачкаша, невојника,

Безумно угасише

Животе мученика.

 

И пјесма птица кроз гору стаде!

Дужно су поштовање дале.

Шта дјевојчице да раде?

Стојка и Савка су знале.

 

Из далеких Струганица,

Са мјеста покоља, умора,

Близнакиње донесоше, с'родбином, Божину оца

На вјечни починак испод бора!

 

2003.г.